Нема производа у корпи.
Freelance, kao i svaki drugi posao, ima svoje prednosti i svoje mane. Šta zapravo klijent očekuje od tebe? Koliko duboko ulaziš u upoznavanje svog klijenta pre nego što započneš da radiš posao za koji si manje-više zadovoljan cenom koju si mu dao?
Po meni postoje ćetiri vrste freelancera. Svojim stavom u poslu privlače i određene vrste klijenata.
Prva vrsta su oni koji su tek na početku, oni tek uče posao. Trude se da sa ono malo znanja koje imaju zabodu neki poslić koji veruju da su sposobni da odrade, ali se ipak plaše da će nešto poći po zlu. Takvi uglavnom daju jako niske cene i "pecaju" klijente na "low price". Ti klijenti su uglavnom one stipse koje samo žele da prođu što jeftinije, pa kako se odradi posao, odrađen je.
Početnici, omladinci i omladinke, bežite od takvih! Od njih ništa nećete naučiti! Ovakvi klijenti prihvataju sve, valjalo ili ne, samo da je za dž!
Druga vrsta freelancera su samouverena goveda. Oni ništa ne znaju, ali misle da su popili svu pamet ovog sveta. To su oni početnici koji tako redom ispravlaju sve sa trunčicom svog znanja. E pa oni su toliko puni sebe, krenuli su sa entuzijazmom da traže klijente, nabavili kojekakve sertifikate, završili neke škole, ludnice. Naravno njihova cena je nerealna, ali škola mora od nečega da se isplati, razumite ih. To su oni koji če reči "ali mi smo učili na faksu...".
Treća vrsta su oni koji znaju posao, mogu Vas naučiti poslu, ako ste dovoljno pametni da ih saslušate. Oni ulaze u srž problema, bore se za svoje mesto na tronu, vredno rade i stalno apgrejduju svoje znanje. Imaju kulturiška klijente, par klijenata, dobro stojećih, kojima se totalno posvete. To su redovne platiše, kompanije većeg kalibra uglavnom, i oni koji zaista žele da imaju dobar rezultat na kraju rada i ne zanima ih koliko će ih to koštati!
I najzad, četvrti, ali ne i najmanje važni, Bogovi freelance-a! To su oni likovi koji su jako puno radili čitavog života. Takvi ulažu mnogo truda i prate sva dešavanja i sve novosti u sferi svoje profesije, a i srodnih poslova. Kada toliko radiš na sebi, ojačavaš svoje sposobnosti i boriš se da budeš među najboljima, onda imaš tu slobodu da ti biraš klijente sa kojima ćeš raditi, jer ne može svako da sarađuje sa tobom! Normalno, zato je i tvoj cenovnik vruć, ali klijent tačno zna šta može da očekuje od takvih... samo najbolje rezultate, nema fejlova!
Glavni problem sa klijentima u freelance-u je plaćanje. Imate onaj trenutak kada vam klijent kaže "hajde mi ti samo ispravi ovo i ovo i ovo, šta je to tebi, pet minuta posla?!". Nije mi brate pet minuta, ja ne sedim kući čekajući tebe da me zoveš da ti već petnaesti put ispravljam istu stvar! Moje ispravke koštaju, moje vreme košta!
A tu su i oni koji kada pogađaš posao sa njima, oni ti polovinu posla prećute. "Dakle, imamo samo ovo i to je sve, sitnica. Koliko bi me to koštalo?". I onda kreneš da im radiš, pa hajde samo pipni ovo, hajde samo još ovo.. i na kraju ispadne 10 puta više posla nego što je dogovoreno. Ali, kada treba da naplatiš, onda ide rečenica "pa nismo tu cenu dogovorili". Pa nismo, ali nismo ni dogovorili da radim za tebe sve tri smene, i da ne znam više na koju stranu da radim od tih tvojih silnih sitnica!
Ovo je zapravo samo način na koji ja vidim freelancere i klijente. Ako se ne slažeš sa mnom, ili si upoznao još neku vrstu freelancera, ili možda imaš neki poseban odnos sa klijentom, ostavi komentar! 🙂